Koje su delotvorne doze i dokle se sme ići?

Kada se govori o količinama jezgara koštica koje se uzimaju, veoma je važno da se ne generalizuju stvari. Ako su u pitanju jako gorke koštice, onda je opravdano i potrebno da postoji ograničenje što se tiče dnevne maksimalne količine Pre svega, jezgra koštice kajsije treba koristiti razumno i bezbedno. Ljudski organizam ima prirodnu sposobnost da metabolizira amigdalin bez negativnih sporednih dejstava. Međutim, ne treba preopteretiti taj prirodni kapacitet. Svi mi imamo različitu toleranciju na razne supstance i u skladu sa time, količine treba pažljivo prilagoditi svakom pojedincu.Pored toga, sadržaj vitamina B17 može da bude veoma različit kod različitih tipova koštica kajsija. Zbog toga, treba izbegavati opšta uputstva. Međutim, uopštene i neupotrebljive informacije već godinama kruže internetom u vezi ove teme.
Doze i način uportebe

Prirodno ne znači i potpuno bezbedno

Koliko koštica bi trebali jesti da bi osetili njihovo dejstvo? Koliko smemo jesti da ne bi ugrozili svoje zdravlje?

Ovo su trik pitanja na koja u mnogim slučajevima nije dat temeljan odgovor. Postoji mnogo dezinformacija. Postoje i komentari tipa “vitamin B17 koji je prirodno prisutan u mnogim vrstama hrane kao što su jagode, indijski orasi ili koštice kajsije, je bezopasan. Pa on je prirodan!”. Ova neuka i neodgovorna izjava koja je navedena na jednom stranom sajtu, bez sumnje je prouzrokovala mnogo štete. Postoji bezbroj prirodnih supstanci koje su potencijalno opasne. Amigdalin (vitamin B17) nije izuzetak, zbog toga treba da se koristi savesno i pažljivo. Budite pažljivi sa web sajtovima koji daju slične izjave. Postoji mnogo neproverenih informacijana internetu.

Koje su bezbedne granice?

Da se ne bi prešlo granicu do koje naš organizam može metabolizirati B17 bezbedno, ne treba žuriti sa povećanjem doza. Mnogi ljudi koji po prvi put probaju koštice kajsije, verovatno će imati veoma ambiciozan pristup u pogledu njihove upotrebe. Komentari, kao što je gore navedeni, mogu podstaknuti preambiciozne eksperimente i neželjene posledice. Takođe, pristup “jedna doza je dobra za svakoga” pri preporučivanju doza može takođe da dovede do loših iskustava za mnoge njegove sledbenike. Ovde ćemo skrenuti pažnju na neke važne aspekte koji se retko gde naglašavaju. Zvanična preporuka za odraslu osobu kaže: da se ne jede ukupno više od 10 komada u toku dana, s tim da od toga ne jede u toku jednog sata vise od 5 komada.

Doze

Posmatrajte vaš organizam kako reaguje

Pre svega, kao i kod svega drugog šta pojedemo, veoma je važno da posmatramo kako naš organizam reaguje na nove supstance i različite količine. Konzumiranje mora biti odmereno i uravnoteženo. Naš organizam nam govori, preko neželjenih reakcija, da li smo mu dali previše nečega. Ukoliko imamo to u vidu, možemo pričati o količinama za konzumiranje.

Treba biti svestan da svako od nas ima različit kapacitet da metabolizira neku substancu. Uzmimo za primer alkohol – neki ljudi su sposobni konzumirati velike količine pre nego što intoksikacija postane očigledna, dok na druge ljude on deluje veoma snažno, odmah, praktično samo nakon jednog pića. Ovo takođe važi i za vitamin B17 – amigdalin. Ne postoji jedna doza za sve.

Postepeno povećavanje doze

Kako navode neki autori na internetu, pod pretpostavkom da koristimo gorke koštice, bogate amigdalinom (vitaminom B17), grubo uputstvo u koje se većina ljudi može uklopiti je jednostavno – ne više od 5-6 koštica na sat. Ovo će sprečiti neke moguće ozbiljne štete. Kod veoma malog broja ljudi, čak i kod ovih količina se mogu javiti neželjeni efekti. Oni će biti bezazleni i proći će. Ako spadate u ovu malu grupu ljudi, eksperimentišite sa tom količinom, redukujući je na nivo koji možete tolerisati. Povećavajte količinu nakon nekoliko dana za po jednu košticu više. Kod većine nas, organizam veoma dobro reaguje na ove količine bez ikakvog problema. Pridržavajući se ovog grubog pravila, čovek može konzumirati značajnu količinu za vreme dana dok je budan. U svakom slučaju doći ćete do tačke kada će vam biti mnogo praktičnije da ih konzumirate nekoliko puta na dan, ili dva puta dnevno, sa nekim manjim količinama između.

Naša tolerancija na amigdalin se povećava kako ga organizam dobija u većim količinama. Važno je da se počne sa malim količinama, koje se postepeno povećava danima i nedeljama.

Individualne razlike

Maksimalni kapacitet će varirati individualno. Brojni su primeri višegodišnjeg konzumiranja najačih gorkih jezgara bez ikakvih neželjenih posledica. Sa druge strane, te količine bi kod nekoga drugog dovele do toga da se oseća veoma loše. Polako i sigurno.
Cilj sa amigdalinom je da ga unesete toliko u organizam koliko možete tolerisati bez neželjenih pojava. Trik je da se polako stigne do te količine i da se to radi veoma postepeno, danima ili nedeljama.

Osluškujte svoj organizam

Postoji prag osetljivosti kojeg moramo biti svesni. Kada dostignemo količinu kod koje počnemo osećati nuspojave, kao što su vrtoglavica i glavobolja, to znači da nam organizam govori da prikočimo, barem na neko vreme. Treba da nađemo odgovarajuću maksimalnu količinu koju možemo konzumirati bez neželjenih pojave. Povećanjem količina veoma postepeno, npr. za po jednu košticu, izbeći ćemo dovođenje sebe u opasnost. Odgovor organizma će nam uvek biti kao neki alarm koji se uključuje radi sprečavanja mogućih problema pre nego što uopšte dođe do razloga za ozbiljnu zabrinutost. Ove količine će biti različite za svakog, bez obzira na pol, visinu ili težinu. Nalaženje ravnoteže je suština.

Ako ih jedete na prazan stomak, možda ćete trebati smanjiti količinu koju inače uobičajeno jedete, slično kao što alkohol jače deluje na prazan stomak. Poznat je jedan slučaj u Australiji sa čovekom koji je pojeo 40 gorkih jezgara odjednom, pa je završio u bolnici. Drugi detalji nisu navedeni u vezi tog slučaja, što je jako čudno, u svakom slučaju, ta količina odjednom je ipak u svakom pogledu bila prevelika.

Ako se jedu na prazan stomak, može se javiti mučnina ili pečenje u stomaku. Veoma dobra je kombinacija jesti ih neposredno posle ili neposredno pre svežeg voća i povrća.

Žvakanje da – mlevenje ne, šejkovi ne

Iako jezgra koštice kajsije nisu baš prijatnog ukusa, bezbednu količinu važno je odrediti žvakanjem, nikako ne gutanjem celih ili mlevenih jezgara. Mnogi ljudi više vole da melju jezgra i mešaju ih u tečnost sa nekom drugom ukusnom namirnicom. Međutim, to stvara totalno drugačije iskustvo za naš organizam. Kada se gorka jezgra sažvaću, propratni efekti se mogu osetiti veoma brzo nakon toga, pošto se sastojci amigdalina oslobađaju u ustima. Na taj način ti sastojci veoma brzo ulaze u krvotok.

Sažvačite ih veoma temeljno, dok ne postanu tečna, koristite ih u razumnim količinama, uvek osluškujući svoj organizam. Nemojte preterivati misleći da je VIŠE u svakom slučaju i BOLJE. Nikada ih nemojte koristiti u količinama koje prouzrokuju da se osećate loše.

Oslobađanje cijanida

Molekul vitamina B17 sadrži dva molekula šećera i po jedan molekul cijanida i benzaldehida. Dr. Krebs (Priroda kancera) je došao do zaključka da u ćelijama kancera postoje enzimi koji dovode do oslobađanja cijanida. Na taj način, cijanid uništava ćelije kancera. Dr. Krebs dalje objašnjava da za razliku od ćelija kancera, kod zdravih (“ normalnih” ) ćelija postoje drugi enzimi, koji ih štite od cijanida. Osim Dr. Krebsa, o ovome je takođe pisao i Edward Griffin u svojoj knjizi Svet bez raka (1997 god).

Gorčina plus marcipan

Istina, cijanid se oslobađa na mestu gde su prisutne ćelija raka. Međutim, postoji mit i pogrešno ubeđenje da se molekul oslobađa samo na mestu gde je rak. Suprotno popularnom verovanju, koštice kajsije same sadrže enzim koji može “otključati” amigdalin. Ovaj enzim se zove amigdalaza, spada u grupu beta-glikozidaza.

Kada se jezgra usitne prilikom žvakanja i pomešaju sa pljuvačkom, prisutan enzim iz koštica deluje na amigdalin i razlaganje počinje. Gorčina koju osetite je cijanidna kiselina, ukus marcipana je benzaldehid.
Bez prvobitnog utvrđivanja količine koja je bezbedna žvakanjem, postoji rizik od konzumiranja količine koja premašuje nečiji prirodni kapacitet da metabolizira amigdalin bezbedno.

Između nauke i prirode
Između nauke i prirode

Autofaga ćelija

Post ili gladovanje je jedan od načina da se inicira process zvan “autofaga”, to je mehanizam koji naše telo koristi da popravi ili uništi “neispravne” ćelije. Jedna studija koja je sprovedena u Španiji je pokazala efikasno suzbijanje rasta tumora na primeru agresivnih kancera mozga kroz autifagu iniciranu cijanidom. U toj studiji je bio korišćen Linamarin, to je cijanogeni glikozid veoma sličan strukturi amigdalina. Možda bi ovo moglo biti moguć mehanizam na koji koštice kajsije deluju prilikom efikasnog kontrolisanja kancera?

Iskustva ljudi

Na internetu se mogu naći informacije u vezi iskustava ljudi koji koriste koštice kajsije. Od poboljšanja navode i uklanjanje bola i nelagodnosti, povratak apetita, povećanje telesne težine, smanjenje krvnog pritiska i opšte povećanje energije, generalno poboljšanje.

Amigdalin se metabilizira u našem organizmu pomoću mehanizama koji su nastali da bi mogle biti razgrađene i druge slične prirodne komponente.

Koštice kajsije – opasne ili ne?

Reč cijanid deluje zastrašujuće za većinu ljudi. Odmah se javlja asocijacija na boce otrova sa mrtvačkom glavom. Zbog toga nije iznenađujuće da je ovo reč koja se najviše koristi u odvraćanju ljudi od jezgara koštica kajsija i vitamina B17. Ako neko pročita upozorenja i propagandu straha koja okružuje jezgra koštice kajsije i vitamin B17, u najmanju ruku bi pomislio da su hiljade ljudi na svetu uništili svoje zdravlje zbog njihovog konzumiranja. Neko bi čak pomislio da hiljade ljudi u svetu konstantno umire zbog njihovog konzumiranja. Izgleda da je jako puno vremena, energije i novca potrošeno za upozoravanje ljudi na opasnost od koštica. Sa druge strane, kako Alexander Tessier iz Australije; navodi: “ako potražimo gde su dokazi lošeg delovanja koštica, shvatićemo da ih praktično ne možemo naći. Treba jako kopati da bi se našlo deset medicinski dokumentovanih izveštaja nakon decenija korišćenja koštica od strane stotina hiljada pojedinaca. Da li je iznenađujuće da čak i kod tih desetak slučaja, nikad nije došlo do smrti? U mnogim od tih 10 slučajeva, enormne i nerazumne količine su korišćene. Inače tretman akutne toksičnosti je dostupan, lako primenjiv i 100% efikasan”.

Na osnovu nekih zvanicnih podataka, samo u USA, približno 79000 ljudi godišnje umre od prevelike konzumacije alkohola. Možete li zamisliti koliko tek ljudi u svetu godišnje završi u bolnici usled trovanja alkoholom? Pa ipak, koštice, iako očigledno bezbednije od mnogih drugih legalnih supstanci i proizvoda, u nekim državama su na ivici legalnosti. Kako Alexander Tessier navodi,”kada zdravstvene vlasti proračunavaju rizik baziran na teoretskim podacima, kao što je slučaj sa košticama kajsija, izgleda da se ne uzima u obzir prirodna sposobnost organizma da metabolizira vitamin B17, niti vremenski okvir vezan za to. Zbog toga u nekim slučajevima ne preporučuju da se konzumira više od 4 ili 5 komada dnevno. 5 komada je količina za koju oni veruju da može prouzrokovati prvu pojavu mogućeg neželjenog dejstva, nevažno koliko slabo i to kod najslabijeg mogućeg ljudskog organizma. Osoba na osnovu koje je napravljena ta preporuka, ima jako malo sličnosti sa ogromnom većinom ljudi. To se nigde ne naglašava. Neobavešteni bi pomislili da ćemo odmah umreti ili završiti u bolnici ako pojedemo 6 jezgara. Nisu sve doze iste za sve, to važi u medicini, a važi i za koštice. Ako se doze koštica pažljivo prilagode svakom pojedincu iskustveno, one su potpuno bezbedne”. On dalje navodi “organizam procesuira vitamin B17 u roku od nekih 1.5h. Nakon što se metabolizira, nivo je opet jako nizak. Ovo nije uzeto u obzir kod zvaničnih preporuka, zbog toga, sve ovo mnogo puta vodi ka raznim teorijama zavere”.

Ko ih ne sme jesti

Nigde nisam našao izjave ni savete u vezi upotreba kod dece, trudnica i dojilja. Ako mene pitate, kažem: nisu za decu, trudnice i dojilje. Bar što se tiče gorkih jezgara. Što se tiče slatkih jezgara, to je nešto skroz drugo, njih smatram kao i bilo koju drugu vrstu jezgrastog voća.