Gorke koštice kajsije – vitamin B17

Gorčina jednako vitamin B17: pravilo koje je jednostavno. Gorčina se veoma lako može proveriti. Gorčina jezgara koštica kajsija je posledica visokog sadržaja vitamina B17 (amigdalina). Na primer Kečkemetska ruža, ima veoma gorka jezgra. U Srbiji postoje i razne druge sorte koje imaju gorka jezgra, nažalost sorte sa slatkim jezgrima su kod nas mnogo češće. Taj karakterističan ali mnogo blaži ukus vitamina B17 može se prepoznati i ako se sažvaću koštice jabuka (ali ne kod svih sorti jabuka).

Gorke ili slatke koštice – kakve ima veze? Pa koštice su koštice.

Postoje dve grupe jezraga koštica kajsija: slatka (blaga) jezgra i gorka jezgra. U te dve grupe, takođe postoje različite nijanse variranja sadržaja vitamina B17.

Preporuke na internetu na engleskom jeziku koje postoje u vezi potrebne količine koštica kajsija, odnose se na GORKE koštice. Iako je mnogima u svetu već odavno poznato da samo gorka jezgra imaju visok nivo vitamina B17 pa time i blagotvorno dejstvo, mnogi naši sajtovi, prodavci i neki proizvođači, u nemogućnosti da ponude gorka jezgra, tu inormaciju su jednostavno zanemarili. Tako u Srbiji sada imamo situaciju da ljudi korišćenjem tih minimalnih ograničenih “preporučenih” količina slatkih jezgara unose mizernu količinu B17, koja je puno puta, čak i 100 ili 500 puta manja od potrebne količine da bi one uopšte imale nekog efekta. Naravno da onda pozitivan učinak izostaje.

gorke i slatke kostice

Šta je vitamin B17?

Molekul vitamina B17 (amigdalin) sadrži dva molekula šećera i po jedan molekul cijanida i benzaldehida. Dr. Krebs (Priroda kancera) je došao do zaključka da u ćelijama kancera postoje enzimi koji dovode do oslobađanja cijanida. Na taj način, on objašnjava da cijanid uništava ćelije kancera. Dr. Krebs dalje objašnjava da za razliku od ćelija kancera, kod zdravih (“normalnih” ) ćelija postoje drugi enzimi, koji ih štite od cijanida. Osim Dr. Krebsa, o ovome je takođe pisao i Edward Griffin u svojoj knjizi Svet bez raka(1997 god).

 

Upotreba “Amigdalina” datira još od 1843. godine, mada se u drevnoj Kini može naći podatak da je pre više od 3000 godina gorak badem korišcen za lečenje tumora. Čak i stari egipatski spisi beleže da je pre 5000 godina korišcena smeša mlevenog badema za lečenje tumora na koži.

Jezgra koštice kajsije – organska ili ne

Kratko – odgovor je: ne. Važno je da su gorka. Što gorča. Koriste se terapeutski ili nutritivno? Većina ljudi ih koristi zbog vitamina B17. Retki su ljudi koji ih kupuju da bi ih jeli kao bilo koje drugo jezgrasto voće, kao hranu. Organski status nema veze sa sadržajem vitamina B17. Aprico gorka jezgra su detaljno analizirana na odsustvo pesticida, herbicida, insekticida i mikotoksina. Analizirana su i na sadržaj vitamina B17 posredno preko sadržaja cijanida.

Mikotoksini

Od momenta zrenja ploda kajsije, potrebno je voditi računa o tome da se ni u kom momentu ne pojave plesni (trulost), ni na plodu, ni na košticama pre sušenja, a ni kasnije na samim jezgrima. Jedino tako se postiže dobar kvalitet jezgara i odsustvo mikotoksina.

B17 vitamina

Rok trajanja i način čuvanja

Dužina proteklog vremena nakon krckanja i izloženosti kiseoniku određuje trajnost jezgara koštica. Oksidacija je neprijatelj broj jedan ne samo za vitamine. Ona takođe može dovesti do užeglosti prisutnih uljanih materija kod koštica, isto kao i kod bilo kojih drugih orašastih plodova.

Nekoliko faktora utiču na trajnost jezgara koštica kajsija. Ako se čuvaju osušene, ali neiskrckane, koštice kajsije mogu da traju do tri godine. Ljuska štiti jezgro od oksidacije i od kontaminacije. Sa druge strane, ukoliko se odmah nakon sušenja iskrckaju, jezgra su mnogo više izložena kiseoniku. Tada, u zatvorenoj ambalaži, na sobnoj temperaturi mogu da se čuvaju 18 meseci.

Tablete vitamina B17?

Tablete (kapsule) sa izdvojenom aktivnom supstancom

Sve tablete različitih vitamina su dobijene ili sintezom ili nekim fizičko – hemijskim tretmanima prirodnih materija, izdvajanjem iz prirodnih izvora. Time je izdvojena – favorizovana samo jedna supstanca. U prirodnim proizvodima postoji još bezbroj jedinjenja koja potpomažu dejstvo tog vitamina ili obezbeđuju njegovu bolju stabilnost u organizmu. Tipičan primer su vitamin C i bioflavonidi. Slično kao što je vitamin C nestabilniji i ima mnogo slabije dejstvo ako se koristi kao izolovana supstanca, bez prisustva drugih supstanci iz voća i povrća (npr. Bioflavonidi), tako treba da posmatramo i gorka jezgra koštice kajsije kao nedeljivu celinu. Bioflavonidi pojačavaju dejstvo vitamina C u organizmu, u košticama kajsija sigurno postoje komponente koje poboljšavaju dejstvo vitamina B17.

Sličan je slučaj i sa drugim vrstama vitamina. Pomoćne supstance su važne. Koliko god da je analitika i hemija napredna, čovek ne može da oponaša prirodu, ne može da veštački zameni ono prirodno što je Bog stvorio.

Tablete (kapsule) od samlevenih gorkih koštica

Postoji još jedna interesantna pojava na tržištu. Samlevena gorka jezgra koštice kajsije, bez ikakvog prethodnog tretmana, izolovanja ili slično, upakovana u kapsule. Samo progutate kapsulu, zašto da se gnjavite sa žvakanjem. Samo uz to nije loše napomenuti još jednu interesantnu sitnicu: cena ovako lepo upakovanog šarenog proizvoda u poređenju sa prirodnim oblikom koštica je bar 100 puta veća! Izgleda da suprotno Hipokratovim rečima, još uvek postoji i još će dugo postojati nešto duboko usađeno u svesti ljudi da ako nešto nije fino upakovano u obliku kapsule ili tablete, onda to ne može da bude lek, niti da pomogne kod bilo koje tegobe.

B17 Vitamina

Vitamin B17 i cijanid

Da, gorka jezgra koštice kajsije oslobađaju cijanovodičnu kiselinu prilikom metaboliziranja. Za nju znate da je opasan otrov koji ima potencijal da uzrokuje štetu ili čak i smrt. Međutim, krenimo redom. Koštice kajsije sadrže amigdalin, koji se sastoji od molekula HCN (cijanovodonične kiseline), molekula benzaldehida (hemikalija koja se koristi za dobijanje ukusa marcipana) i dve molekule glukoze. Na osnovu teoretskih podataka i razumevanja u vezi toksičnosti cijanida, možda pretpostavljate da bilo koja supstanca koja sadrži cijanid mora da je i opasna. Niste uzeli u obzir prirodnu potrebu našeg organizma za cijanogenim glikozidima i prirodne mehanizme koje naš organizam koristi da bi iskoristio i metabolizirao njihove sastavne delove u okviru biološki razumnih količina. Nije uzeta u obzir ni prilagodljivost našeg organizma i fleksibilan kapacitet da procesuira sve veće i veće količine bezbedno i bez neželjenih reakcija. Ta prirodna sposobnost naravno mora da se posmatra sa aspekta podložnosti pojedinca za intoksikaciju. Ovo se nikad ne naglašava kada se govori o predostrožnosti vezano za amigdalin.

Sa aspekta cijanida, interesantno je pomenuti i vitamin B12. Potražite na internetu sliku ogromne strukturne formule vitamina B12, videćete da sadrži 4 cijanidne grupe. Zapitaćete se, kako sad opet taj cijanid, kažu da je toliko opasan, a ima ga u vitaminu B12, koji je tako važan za život i zdravlje?

Činjenica je da su stotine hiljada ljudi koristili koštice kajsije decenijama bez ozbiljnih neželjenih reakcija. Koristili su koštice u količinama koje daleko premašuju nivoe koji su naglašavani kao opasni, pa čak i letalni. Ovaj neobičan raskorak često dovodi do formiranja raznih teorija zavere. Vrednosti koje su usvojene kao zvanična preporuka, predstavljaju neuobičajenog pojedinca koji ima malo sličnosti sa većinom ljudi, što dovodi do konfuzije i neverice. U slučaju akutne toksičnosti, antidot je 100% efikasan.

Ne može se naći nijedan proveren dokumentovan slučaj fatalnog ishoda usled konzumiranaj koštica kajsija. Ovo je činjenica koja bi trebala da iznenadi sve koji su nedovoljno upoznati sa kontroverzom koštica kajsija. Treba se zapitati i razmotriti stotine supstanci, uveliko dostupnih, i propisivanih, koje ponekad dovode do smrti. Osrednji sporedni efekti koje iskuse korisnici koštica kajsija ne predstavljaju opasnost za njihove živote. Ako se razmotri veoma slabo zdravstveno stanje mnogih korisnika koštica kajsija, mnogi bi pomislili da bi koštice većinu od njih odmah ubile.

Laetril?

Korišćenje gorkih koštica kajsije ne treba izjednačavati sa korišćenjem laetrila. Laetril se ustvari dobija od jezgara koštica kajsija. Većina ljudi upoznata sa ovom temom su svesnitoga. Nećemo diskutovati Laetril ovde, ali pretpostavimo da mora nešto i o njemu da se napiše da bi se napravila razlika između dve substance.

Šta je Laetril? Postoji značajna pometnja koja se nastala usled nepropisnog korišćenja terminologije u ovom području. Termin “laetril”, se često pogrešno koristi umesto “amigalin” i “vitamin B17“. I ja sam ga u početku pogrešno koristio na taj način.
Laeril je davno patentirana, polusintetska komponenta dobijena iz jezgara koštica kajsija, to jest amigdalina (vitamina B17). U originalnom obliku, imala je samo deo molekularne strukture amigdalina. Većina laetrila (suprotno Laetrilu) koji je danas na raspolaganju, je ustvari amigdalin, obično ekstrahovan iz jezgara koštica kajsija. Ovo je veza između laetrila i koštica kajsija. Neke studije koje su rađene koristile su amigdalin ekstrahovan iz koštica breskvi, ali on je hemijski identičan bez obzira na poreklo. Vitamin B17 je izraz koji je uveo Ernst Krebs Mlađi, biohemičar najviše odgovoran za slavu ove supstance. Vitamin B17 je amigdalin. Krebs je postavio teoriju da je amigdalin esencijalan za ishranu i zbog toga ga je klasifikovao kao sedamnaesti od vitamina B grupe. On i njegov otac su takođe odgovorni za kontroverzno ime vitamina B15, pangamske kiseline. Obe supstance postoje u jezgrima koštice kajsije i drugim nitrilozidima.

Po mom saznanju, nije bilo studija koje ispituju koštice kajsije kao terapeutsku supstancu u njihovom celovitom obliku. Paradoksalno, Krebs je verovao da baš u toj formi amigdalin ima svoj najveći potencijal.